Lična iskustva

PRVO MOJA ISKUSTVA KAO PRAKTICARA

Da bi covek u necemu stekao iskustvo potrebno je da prodje neko vreme i dosta rada. Mada kod rada sa rekonektivnom energijom za same rezultate vremensko iskustvo nije neophodno (i tek novonastali prakticar i prakticar sa dugogodisnjim iskustvom daju apsolutno iste rezultate obzirom da je energija ta koja isceljuje i da oni samo stvaraju uslove za njen protok) ipak iskustvo sa ljudima – njihovim reakcijama, reagovanjima i nereagovanjima, pristupu samim tretmanima, samoj energiji, odnosu prema sebi samima i ocekivanjima da se nesto stvarano godinama (tegobe i blokade) desi tj. ukloni preko noci – je neophodno.

Onaj ko napravi jedan ovakav korak u svet energetskog isceljivanja tj. rada sa energijom mora da bude jako samouveren, da veruje u to sto radi i da ga ne doticu misljenja drugih. Svim strucnjacima (i onim stvarnim i onim samozvanim koji sve znaju a da nista nisu ni procitali, ni pokusali doci do nekih informacija) uvek stojim na raspolaganju. Ako im moja diploma tj. sertifikat nije validan za razgovor „na nivou“ rado cu im obezbediti preko Udruzenja prakticara brojeve telefona doktora zvanicne medicine koji se bave ovom metodom.

Imao sam, u pocetku, i pozive iz psihijatrijske bolnice u Valjevu, obzirom da sam dao oglas u novinama, i to u lifletu (reklamnom dodatku) koji je izasao u „Politici“ – taj poziv je u pocetku bio zestok napad iseckan sa mnogo pitanja i potpitanja da bi posle par minuta doktorka (necu navoditi ime ali sam telefon memorisao) rekla da sam kao prvo jako iskren, kao drugo jako hrabar kad sam jedan ovakav oglas dao u ovakvoj sredini i kao trece da me maksimalno podrzava jer je svesna postojanja i pojavljivanja novih energija, promena frekvencija same planete Zemlje i da je svaki oblik koji moze pomoci coveku dobrodosao. Kasniji dvadesetominutni razgovor je bio sasvim prijatan. Malo je medicinara OTVORENIH za nova saznanja van zvanicne medicine. Izuzetno ih podrzavam u njihovoj praksi, a sirina pogleda bi samo doprinela boljitku njihovih pacijenata. Doticnoj gospodji izrazavam izuzetnu zahvalnost.

Zasigurno, da rezultate rekonektivnog isceljivanja nisam prvo osetio na sebi i najblizima sigurno se ne bih dalje ovim ni bavio. Smatrao bih to kao jedan „izlet“ koji i nije bio uspesan. Medjutim, meni su  rezultati postali napadno vidljivi vec posle prvog tretmana (prvo sam osetio jake senzacije u vilici pa snazan udar energije u prednja cetiri zuba gornje vilice tako da sam sat i po po zavrsetku tretmana suskao dok pricam – inace dve godine ranije na VMA konstatovana paradontoza i predlagali su mi da sva cetiri sekutica u gornjoj vilici izvadim zbog daljeg lecenja desni a kasnije stavim vestake. Odlucio sam da ne dam svoj osmeh, pronasao sam ajurvedski recept za paradontopatiju, izuzetno je pomoglo. Dva meseca kasnije na kontroli doktor nije mogao da veruje koliko se stanje poboljsalo ali nije hteo da me saslusa cime sam sve tretirao zube (koristio sam ja i njegov Curasept nekih 20-ak dana i 3% hidrogen ali hladno cedjeno maslinovo ulje i muljanje u ustima 20-ak minuta ujutro je dalo te izuzetne rezultate).

Mojoj supruzi se (vidite dalje u nastavku teksta sa iskustvima) stanje poboljsalo skoro 100% sto se reumatskih tegoba tice a da nismo ni osetili kad su bolovi prestali. Bilo je osoba kojima je nesanica vec posle prvog tretmana prestala, isto tako jednoj drugoj problemi sa budjenjem (da, njoj je to bio veliki problem bez obzira da li se budi u 6, 7 ili 10 sati), osoba kojoj se visegodisnji problem sa sluhom resio takodje posle prvog tretmana. Zatim, gospodja 60-ak godina koja je par meseci pre tretmana imala lom ruke koji nije valjano zalecila tj. iscelila u gipsu jer je zbog posla morala ranije da skine gips pa dva prsta, domali i mali u radu nije koristila (snajderka je) sto je uticalo vremenom na oticanje ruke i jake bolove. (ima ispod teksta video zapis sa njenim iskustvom) Vec sutradan ona zove i kaze da joj svi prsti funkcionisu normalno, da je otok spao i da nema bola. Cak i izbocina se za nekih 50% povukla. Ona ima sve nalaze, snimke, rezultate. Bice objavljeni – a prvi komentar jedne njene musterije inace doktorke je bio „Boze, ala ti imas jaku autosugestiju“.  Bice naknadno objavljeno njeno iskustvo kad prodje nekih 6 meseci od tretmana da vidimo sta ce sve jos da se izdesava. Naravno, nije svima sve poboljsano posle prvog tretmana. (vidi video zapis dole ispod iskustava)

Javljali su se klijenti posle 2-3 meseca sa informacijom da su prevazisli rpobleme koji su ih godinama mucili, plus da su ostavili pusenje a da nisu ni razmisljali da ga ostave. To sa pusenjem je dosta retko. Uglavnom pusaci koji su bili kod mene (a da znam da su pusaci) na tretmanu i dalje puse ali se desava i da prestanu. Naravno, ima i onih koji i nisu osetili neka preterana poboljsanja ili im se nije desilo ono sto su ocekivali i zbog cega su dosli (vec neke druge za njih manje bitne stvari) pa samim tim nisu mozda ni sagledali sve aspekte svog zivota. Ali, klijenti su zadovoljni. A njihove preporuke drugima su pokazatelj zadovoljstva. Iskreno im svima zahvaljujem.

 

Mira, Valjevo  1973. god.

knjigovodja

Ovo pisem kao supruga Miroslava Savatica, kao njegova velika podrska i kao neko, zahvaljujuci svojim zdravstvenim situacijama i izazovima koji su me pratili u zivotu, ko je njegov direktan razlog ulaska u svet rekonektivnog isceljivanja. Godinama u nazad prilikom bilo kakve promene vremena osecala sam jake bolove u zglobovima ruku i nogu, posebno clanjaka i stopala. Bolovi su bili toliki da su me nekad, na radnom mestu dovodili do suza jer nisam mogla ni olovkom normalno da pisem, ni da koristim tastaturu. Penjanje uz stepenice je tek bilo bolno. Tretmane rekonektivnog isceljivanja sam uradila u oktobru 2015. godine. Na prvom tretmanu sam imala kao prvo izuzetno jak napad tj. potrebu za smehom. To mi je bilo bas karakteristicno. Zatim dosta potrebe za gutanjem, treperenje i suzenje ociju. I prijatni talasi kroz telo. Rekla bih nista posebno. Drugi tretman je bio sasvim drugaciji. Kao prvo imala sam osecaj  da mi se na licu nalazi lepljiva masa, onako zalepljena pa se rasteze i taj osecaj je trajao oko 1/3 tretmana. Zatim, pomalo neprijatan osecaj ukocenosti celog tela i kao da me neko pokusava ugurati iz XXL u L velicinu. Osetila sam i tahikardiju, mali bol u jajnicima, toplinu u glavi u vise navrata, svrab u kosi iza levog uveta i pored nosa, kratkotrajan bol u glavi, vizije boja izmedju bordo i crvene, zatim sam imala vizije vrtloga, kao bljesak, svetle boje, ispred ociju, podsetilo me na lopticu za bagminton koja se brzo okrece, vrti. Na trecem tretmanu u pocetku sam imala osecaj u predelu cela i ociju kao da je upaljena lampa koja greje to mesto i to je trajalo oko 1/4 tretmana. Zatim, kratkotrajan bol u potiljku, kocenje leve polovine glave, toplotu u levoj polovini tela koja je trajala par minuta, lagano suzenje desnog oka i dosta prijatan, na kraju, osecaj lebdenja, ljuskanja.

Posle tretmana nisam osetila nikakve promene. Medjutim, u februaru 2016. tokom, da kazem, turbulencija vremenskih prilika u jednom trenutku me zignuo mali prst leve ruke. To mi je samo bilo podsecanje na raniji bol. U tom trenutku sam rekla Miroslavu da nemam onih bolova koji su pratili vremenske promene. Uopste i nismo primetili kad su bolovi nestali, obzirom da je vremenskih promena bilo i u medjuvremenu. Ovo kad pisem je jun mesec 2016. Samo ponekad, povremeni zig, kroz mali prst ili stopalo podseti na bol. Cesto promene prodju i bez tog ziganja. Divno je bez bola.

Inace, imala sam i psorijazu al to smo ranije resili kod doktora Pere Visnjica u Beogradu, kao i zutu mrlju u oku koja inace predstavlja retkost kod bolesti oka. To je i dalje prisutno. Inace, zapazila sam jos da su se dosta poboljsali neki davni, nikad sjajni, odnosi sa nekim osobama iz okruzenja i da su me klijenti poceli manje smarati kojekakvim zapitkivanjima i trosenjem mog, ne na poslu, vec slobodnog vremena posto nam je poslovni prostor u sastavu kuce.

 

Vera, Valjevo    1956. god.

penzioner

Mogu reci, da evo punih osam meseci nakon tretmana rekonektivnog isceljivanja, da mi se mnogo toga poboljsalo u zdravlju. Od najznacajnijih stvari izdvojila bih poprilicno regulisanu stolicu,tj. probavu jer godinama u nazad sam imala predugacke zastoje tj. zatvore. Dalje, godinama pijem lekove i redovno odlazim na kontrole u Beograd povodom smanjene gustine kostane srzi. Uz pomoc lekova nalazi na kontrolama su varirali ali nikad u normalnom opsegu. U aprilu ove godine sam vadila rezultate u Zemunu i nalaz je bio uredan. Doktor je rekao da nastavim sa lekovima ali  sa smanjenom dozom. Sigurna sam da je rekonektivno isceljivanje dovelo do poboljsanja. Godine 1998. imala sam saobracajnu nesrecu, udarena sam na pesackom prelazu od strane automobila. Kompletna desna strana (celo tj. slepoocnica, rame, rebra, kuk, koleno) bila je tretirana kod doktora duzi period. Prilikom tretmana rekonektivnog isceljivanja sva pomenuta mesta su imala reakcije, od bola do svraba. Dva dana nakon tretmana ujutro mi se na celu i oko desnog oka na licu pojavila crvena fleka. U pocetku je bila velika pa se polako u toku dana povlacila da bi sutradan nestala. Nisam panicila jer sam slicna iskustva citala bas u knjizi o rekonektivnom isceljivanju i znala da neke stvari tu nisu zacelile do kraja pa se to naknadno, nakon tretmana, desilo.

Inace, iskustva sa tretmana su bas zivopisna. Obzirom da je proslo nekih osam meseci ne znam sta je bilo u kojem tretmanu ali osecaji su bili sledeci: toplota u sakama, sve vreme u toku jedne seanse pritisak u usima, kao pri promeni nadmorske visine pri silasku sa planine, osecaj bockanja u stopalima i gleznjevima, strujanje od gleznja desne noge ka grudima i to se ponavljalo vise puta, talasi po telu, osecaj da me neko dodiruje po torozu iako je metoda beskontaktna, iznad desne obrve sam osetila ostar bol u jednom trenutku, bolovi u kolenima povremeni, talasanje pred ocima u nijansama tamno-sive boje, levo stopalo kao da je neko rukom savijao ka unutrasnjosti, trnjenje nogu, osecaj lebdenja …

Zadovoljna sam rezultatima, upozorena sam da ovo nije carobni stapic i da se zna sta ce se resiti, ali sam postignutim zadovoljna. Lekove ne odbacujem ali definitivno neke situacije njima nisam mogla resiti.